КОВИЉКА – КОВА ЈАНИЧИЋ

Нема те количине папира која би могла да обухвати све оно што бих писао о мојој поштованој и вољеној куми Кови. Пуно сам својих школских, студентских и животних дана провео код мојих кумова Јаничића, а ту је увијек била Кова да ме дочека и испрати, насмијана, ведра, гостопримна. Срдачна и љубавна кад дочекује, срдачна и љубавна кад испраћа. Таква је била до последњег дана свог живота. Због највећих животних особина кје посједује, жал и туга за кумом Ковом је још већа. Евоцирањем прегршт успомена, никад неће отићи у заборав. Тужан последњи поздрав мојој куми Кови.