КОВАЧЕВИЋ КАТА

Тешко је срочити у ријечи шта си ми значила. Пријатељ, савјетник, узор, друга мајка. Вијест о твојој смрти нас је све затекла неспремне, као да се универзум поиграва с нама. Ваљда смо некако мислили да ћеш увијек бити ту. Како да се неко ко је одисао толиком снагом и енергијом тако изненада угаси? Хвала ти на свему што си ме научила, од малих ногу и тјерања да једем кашиком, све до неких великих животних лекција о упорности, истрајности и људскости. Увијек си била моја инспирација и узор, прва асоцијација када неко помене ријеч “дама”. Сјећам се састава из основне школе на тему “Шта желим бити кад порастем” и мој скоро инстинктивни одговор - тетка Ката, особа чијих успјеха сам била свјесна иако их нијесам знала набројати. Какав ми је понос буктао у грудима када ми неко каже да личим на тебе. Почивај у миру, а на нама остаје да сјећање на тебе носимо кроз све што си нас научила.