КОСАРИ КАЛЕЗИЋ

Мајко, Не знам гдје да ставим све ово што боли. Отворим врата још те тражим. Зовем те у мислима, па се сјетим да те више нема и тад све стане. Научила си ме свему, само ме ниси научила како да живим без тебе. Фали ми твој глас, оно твоје сине, твој поглед, твоја љубав, твоје све. Мајко моја, нема дана да те не споменем, нема ноћи да те не сањам. Заувијек си у мени и кад се смијем и када ћутим и када ме нема. Све друго могу да преболим, али тебе никад.