ВЕСЕЛИН БАТО КОЛАКОВИЋ

Постоје животи које обиљеже патња и губици, али постоје и људи који, упркос свему, остану свјетлост другима. Такав је био наш Бато. Живот га није мазио. Још као д‌јечак осјетио је велику неправду. Одрастао је уз своју баку и није им било лако. Све што је касније постигао, изградио је властитим радом, поштењем и непоколебљивом вјером у живот. Море га је одвело у свијет, а Америка му је донијела углед који је часно заслужио. И поред свих животних искушења, сачувао је оно највриједније - ведар дух, д‌јечачку радозналост и топлину којом је освајао људе, налазећи и у најтежим тренуцима разлог за осмијех. А онда је Бог спојио наше путеве. Посљедњих пет година нисмо живјели једни поред других. Живјели смо једни за друге. Био је ослонац, пријатељ и учитељ, човјек чија се доброта није огледала само у ријечима, већ и д‌јелима. Показао нам је да се достојанство, поштење и доброта не губе ни пред највећим животним искушењима. Нисмо били повезани крвљу. Повезала нас је љубав. Не желимо да га људи памте по трагедијама које је доживио, већ по доброти коју је ширио, поштењу којим је живио, ведрини која га никада није напуштала и топлини којом је оплемењивао животе људи око себе. Јер вриједност човјека не мјери се годинама које је живио, нити богатством које је стекао. Мјери се трагом који остави у животима људи које је волио и који су њега вољели. Помен нашем Бату одржаће се у четвртак, 6. августа, у 9 часова на гробљу Чепурци, гд‌је ћемо се уз парастос помолити за покој његове душе. Позивамо све који га носе у срцу, а у прилици су, да нам се придруже у заједничкој молитви. Са бескрајном љубављу, поносом и захвалношћу,