Тата, постоје болови који не вриште. Они сједе у грудима и чекају да одрастеш. Да би те сломили година за годином свака тежа од претходне, без твоје присутности и топлине. Мајко наша, док ово пишемо, у грудима нам гори нешто , што не знамо да угасимо. Данас би дали све да те вратимо у оне дане, кад си нас ћекала будна. Кад си по кораку знала да смо то ми. Твој загрљај је био лијек за све. Родитељи наши, хвала вам за све. Хвала Вамза највеће богаство које сте нам оставили, да имамо једни друге. Док нас има, Ви сте вољени и незаборављени.