КИКА

Отишао си тихо, а у нашим животима оставио неизбрисив траг. Био си више од брата, д‌јевера и стрица – био си наш, свој, увијек присутан, и кад си био далеко. С тобом је сваки тренутак имао боју, свака ријеч тежину, а свака ситница неки смисао. Нисмо стигли довољно да будемо заједно, да надокнадимо изгубљено вријеме. Живот нам те је узео онда кад смо тек добили прилику да будемо заједно. Али оно што смо стигли да осјетимо – твоја блискост, твоје ријечи, твој осмијех – то остаје. И то ћемо чувати Кика, нећемо те никада заборавити. Носимо те у мислима, у срцима, у сваком новом дану