Драги брате Аљо, пет година без тебе, али у мислима увијек са тобом. Зашто је зла судбина тако окрутна да твојег и нашег Деја отргне из загрљаја његове малољетне деце Јована и Петра, супруге Весне и неутјештне мајке Вере, као и свих нас који смо га неизмјерно вољели. Драги сине Дејо, знам да су те тамо дочекали баба Боса, ђед Велиша, тетка Роса, стричеви Вуко и Пеко и твој отац Аљо који су за кратко вријеме отишли из овоземаљског живота, а нама оставили бол и тугу за вама. Лака вам ова Зетска земља по којој сте за живота достојанствено ходали. Слава вам!