Прође године дана од смрти моје унуке
КАЋЕ ДАВИДОВИЋ
Кајо моја, рано моја, сунце моје, какву ли ми рану срећо ти остави да ми никад не зарасте. Како ли је мајку твоју сине гледати болесну у сузама како си је оставила, вило моја, жељо моја. Почивај с анђелима.
Тужна и жалосна за тобом твоја баба Вука Мараш