ЈУЛКА Радоја РАКОЧЕВИЋ

Изнова се молим сваки дан да ми дођеш ти у сан, да те загрлим за рођендан. Али сна нема, дуге су ноћи. Ја ти на гроб морам доћи. Ех, кад би видјети могла, мајко, колико моја душа пати некако би дошла, преда мном, стала и рекла: „Доста је, нијеси мала.” Молим те, мама, дођи ми у сан, да те пољубим за рођендан.