Драги наш ђеде

JOVAŠE

ЈОВАШЕ

Ти си био и остао синоним за њежност и љубав - љубав према знању, књижевности, нашој домовини, а највише нама, твојм унукама. “Најизразитији и најпотпунији тип једне расе, то је пјесник.”, рекао је Дучић. Највећа привилегија, стечена тек само рођењем, је била имати те као учитеља. Увијек си тежио да нам пренесеш своје непресушно знање и научиш нас како да се боримо сваког дана за оно што волимо и будемо бољи људи. Од малих ногу памтимо наше шетње парком и прве дане основне школе који су започети твојим пјесмама, анегдотама и смијехом. Један си од ријетких који је успио да одгонетне загонетку живота, како истовремено бити и највећи господин и најрадосније дијете. Двије мале црнокосе д‌јевојчице и њихов ђед ће и даље остати тим.


Твоје унуке, МАРИЈА и МИЛЕНА