Јовану Симићевићу

Отишао си тихо и иза себе оставио велику празнину, тугу и бол која се ријечима не може описати. Шта сад да кажем Луки кад пита за тебе? Да си на неком бољем мјесту, да се смијешиш поред мајке и да те више ништа не боли. Спавај мирно наша добра душо.