ЈОВАНУ ЋАЛОВУ

Туга у мислима, тишина на уснама, ријечи не проналазе пут… Јастук ћу натопити сјећањима на тебе, с тобом причати у сну. Знам да ћеш нас све чувати са неба, бити уз нас као да си и даље ту. Памтићу сваки корак с тобом и твоје ријечи које су преламале сваки трновит пут. Хвала ти, ђеде, што си увијек био ту. Хвала за сваку бригу, разговор, оно „чувај се“ које је носило највећу тежину. А ја ћу те чувати од заборава, хероју мог дјетињства.