ЈОВАНУ

Е мој куме, људска величино, Е мој куме, моја доброчино. Ђе се деси што се деси? На много љепшем мјесту ти сад јеси. Танки су листови ови Да поднесу тежину ријечи, Свега онога, куме, Што ти од срца ја желим рећи. Храбар и частан момак, то на највишем нивоу, На сваку грешку ближњих ти давао си прилику нову. О великој људскости у теби управо говоре ријечи ове: Устај, куме, узданицо моја, твој те кум себи зове. Хајдук и момчина какав ти си био, Овим свијетом сумњам да је ходао. Од свега овога што осјећам у себи, Много тога, куме, ја бих још додао. Хајдук, брат, друг, пријатељ и кум ти си био, И ја, куме, памтићу те таквим. Као и твоје ријечи, снаго моја: „Јак са јаким, слаб са сваким!“