ЈОВАНКА РАДОВИЋ

Навршава се ево четрдесет тужних и болних дана.Још не можемо да повјерујемо да си нас напустила заувијек.Спокојно спаваш Тетка,душа се уморила,Анђели те дочекали да би се одморила.Туга и бол коју осјецамо не могу се ријецима исказати,наше већ јако рањено срце Тетка још више сад крвари.У загрљај Тетка ти си посла,мом анђелу мојој Мајци,патње за вас нема више,састале сте се на Небеској Рајској барци.Загрли је Тетка јако,пољуби је ти за мене,реци да нам пуно фали ал’ живи кроз успомене.Вољена Тетка,све сто је било часно,људско,племенито било је у теби.У твом срцу било је мјеста за све нас.С’ великом љубављу коју твоја смрт не прекида и неизмјерном тугом и болом које вријеме не лијеци,сацувацемо те кроз најљепше успомене у нашим срцима и сјецањима.