ЈОВАНКА РАДОВИЋ

МАЈКО, неизмјерна је бол и туга у нашим срцима данас када се заувјек опраштамо од тебе. Бол у души је већа јер ја нисам ту да те испратим на вјечни починак. Живот и туге су нас раздвајале, састајали смо се јос јачи јер нас је љубав чинила непоколебљивима. Подарила си ми живот, учила вриједностима, подсјећала да поносно корачам кроз зивот. Била си мајка која није знала за страх и умор. Свекрва која снаху зове другим сином, бака у чију кућу унуке улазе са радошћу. Била си пријатељ, жена чију су топлину дома осјетили сви који су свратили. Била си сестра и тетка која је увијек пружила руку помоћи. Слама нас туга сто увијек откључана врата твога дома данас се затварају јер си нас напустила, дивна мајко, свекрво и бако. Наставићеш да живиш у нама, бићеш у нашим срцима док постојимо, причаће твоје унуке о теби о ВОЉЕНОЈ БАКИ. Почивај у миру, анђели нек те чувају.