ЈОВАНКА Ј. БАНОВИЋ

Недостајеш нам свакога тренутка све више, недостаје милина твог лица, снага карактера и племенитост душе коју си безрезервно поклањала свима. Недостаје твој одговор, искрена оданост и предана брижност, који живе у нашим најљепшим успоменама на тебе. Боли што више не чујемо твој глас, што нас не милују руке које само пружају благост, што више нећемо осјетити радост и топлину твог загрљаја. Боле и бољеће све твоје ране и ожиљци, сва твоја тиха патња и страдање, сјећање на нечију немарност која ти одузима све док ти само прелазиш улицу. Вољена мајко, Хвала ти за неизмјерну љубав и пажњу коју си нам свима пружала, честитост и солидарност којом си нас примјером учила, на храбрости и пожртвованости коју си цијелим својим бићем и животом свједочила. Остаје нам да памтимо твоју доброту, мудре савјете које си нам давала и вјера да ће, како си говорила, право коначно сусрести правду. Утјеху нам пружа нада у васкрсење и наш поновни сусрет у Царству небеском. У име четрдесетодневног помена породица даје прилог у добротворне сврхе.