ЈОВАНКА Дмитра РАДОВИЋ

Прошла је година откако ниси с нама, али сваки дан си присутна у нашим срцима, мислима и свему што радимо. Недостаје нам твоја мудрост, твоја снага и она топлина којом си обасјавала све око себе. Била си оличење људскости, племенитости и неизмјерне памети – права величина у сваком смислу. Знамо да живот не престаје смрћу, и зато ти настављаш да живиш у нашим сјећањима и кроз своје унуке. Василиса толико подсјећа на тебе – у њој видимо твоју оштроумност, твој дух и упорност. Знам да би била поносна на њу, баш као што сам и ја. Петра, како си увијек говорила, подсјећа на свог д‌једа Дмитра – носи у себи његову праведност, борбеност и непоколебљиву снагу. Мајко, недостаје нам твој глас, твоји мудри савјети и твоји загрљаји, али знамо да си увијек ту – чуваш нас и усмјераваш на прави пут. Хвала ти за сву љубав коју си нам дала. Заувијек ћеш живјети у нашим срцима и кроз генерације које долазе. Заувијек твоји,