ЈОВАНА - МИША ПЕРОВИЋА

Нека ноћ мора бити посљедња и нешто мора бити што боли заувијек. 1. децембра прошле године напустио си овај свијет, тихо и достојанствено. Бол за тобом је јака и непролазна. Ипак, смрт је тако немоћна пред нашим сјећањима на тебе. Памтимо те кроз стихове твојих омиљених пјесама, најљепше тактове на хармоници које си волио. Памтимо осмијехе, радости, ријечи охрабрења и борбу која је обиљежје цијелог твог живота. И нас си томе научио. Хвала ти. Знамо да си поносан и да нас чуваш са најљепшег мјеста у Царству небеском. С бескрајном љубављу, твоја дјеца