Прошло је шест тужних мјесеци откако си отишао, мој вољени тата
ЈОВАН ВУКЧЕВИЋ
Кажу да вријеме лијечи све, али не и недостајање. Сваки дан ми недостају твој глас, загрљај, твој осмијех и она безусловна љубав којом си ме чувао кроз живот. Била сам твоја мезимица, а ти моја највећа снага, ослонац и сигурност. Срце не прихвата да те нема, јер љубав између оца и ћерке не престаје одласком. Она траје и боли. “Нијеси тамо гдје си био, али си свуда гдје сам ја.”
Ћерка ТАЊА, зет БОШКО КАЖИЋ, унучад МАЈА, МАРИЈА, БОЈАНА и ВАСИЛИЈЕ
