Најтужнијих 40 дана откако те нема
ЈОВАН МРВАЉЕВИЋ
Не дам забораву да ти се приближи роде мој најбољи, твој прерани одлазак је рана која никад неће престати да ме боли. Твоју људскост, храброст и оданост ћу памтити док сам жив а колико ми значиш и колико те волим причам теби сваки пут кад ми дођеш у сан, брате мој. Није истина да вријеме лијечи све, јер сваким даном ми недостајеш све више а моје ране за тобом не престају да режу дубоко. Уз мене си сваки дан брате и живјећеш у мени док и ја будем живио, држим те најближе у свом срцу и заувијек у мислима. Твој глас и твој осмијех ми никад неће изблиједјети из мог сјећања јер сваки пут кад затворим очи ја те видим и чујем крви моја. Наставићу тамо гдје си ти стао, твојим путем којим си ме научио, онако како си ти волио, поштено, храбро и часно. Твој брат ће испунити све оно што смо један другом обећали, остварићу све твоје идеје и све оно о чему смо причали и заједно планирали. Ти ми одмори снаго моја и немој да ми се бринеш око било чега јер ти твој брат чува, пази и водим бригу о свему. А кад ме ова земља узме, ти ме горе чекај да опет будем уз тебе, да опет заједно пролазимо кроз све оно што нас буде даље слиједило. Почивај у вјечном миру, нека ти Бог подари Царство небеско, вјечна ти слава и хвала на свему. До гроба те волим, брате мој најбољи.
Твој БРАТ најрођенији
