ЈОВАНУ МРВАЉЕВИЋУ

Срећо моја, данас би требало да славимо твој рођендан, да ти пожелим све оно што мајка свом сину може пожељети, да те загрлим и пољубим, али умјесто загрљаја шаљем ти пољупце тамо гдје си сада. Не знам како се живи са данима у којима те нема, а сваки од њих носи толико тога што бих жељела да ти кажем. Недостајеш у сваком откуцају срца, у свакој тишини и у сваком новом јутру. Вријеме пролази, али моја љубав не зна за вријеме, нити ће икада научити да живи без тебе. Да могу, поклонила бих ти још само један тренутак, још један загрљај и још једно "срећан рођендан, сине мој". Данас не гасим свјећице на твојој торти, већ у тишини палим свијећу за твоју душу. Нека те анђели чувају, а моја љубав пронађе пут до тебе, јер ни небо није довољно далеко да бих престала да те волим. Срећан ти рођендан, најмилије моје, док се поново не сретнемо.