ЈОВАН КЛИСИЋ

Трећа година пролази… Ствари више нису исте. Нема више праве пријатељске љубави, губи се смисао часне ријечи у времену неискрених осмијеха. Борба је константна, не са другима, већ сопствена, унутрашња. Тражиш човјека, а само на празнине наилазиш и тако газиш напријед бесмислено, па гдје стигнеш, више је ваљда свеједно када немаш праве вриједности. Надам се да ти горе, у свом дому, имаш све оно што људи у овом животу данас више не умију да користе – ријеч и емоцију, подрш- ку и искреност. Овдје су пуне куће пустих људи. Можда и боље што твоје срце не свједочи томе.