ЈОКИЋ МИЛОШ

Навршавају се три тужне године од твог изненадног одласка. Не постоји дан да те се не сјетимо и да нам не зафале твој глас, осмијех и доброта којом си окупљао породицу. Вријеме пролази, али бол због твог одласка и празнина коју си оставио остају исте. Посебно нам је тешко што нијеси дочекао да уживаш у свом највећем богатству о којем си маштао. Твоје Даги и Срећа данас расту уз приче о свом деди, а живот је након твог одласка донио још два д‌јечака, од којих један поносно носи твоје име, да успомена на тебе живи кроз њега и кроз све нас. Чувамо те у срцима и мислима. Путуј својим небеским друмовима, наш неуморни путниче, а ми смо наставили путем којим си нас водио. Заувијек вољен и никад заборављен.