Јелица Бојовић

Фалиш нам за загрљај, за осмјех и за наше разговоре. Твоја пажња, твој њежни и ненаметљиви начин и безусловна љубав су заувијек дио нас. “Ако ти јаве: умро сам, Ево шта ће бити. Хиљаде шарених риба Лепршаће ми кроз око. И земља ће ме скрити, И коров ће ме скрити. А ја ћу за то време Летети негде високо. Упамти: нема граница, Већ само тренутних граница. Једрићу над тобом у свитања, Низ ветар клизав као свила. Разгртаћу ти обзорја, Обрисе доба у повоју И призоре будућности Лепотом невидљивих крила.” Недостајеш.