ЈЕЛЕНИ ИВЕЗИЋ

Четрдесет дана без тебе није урадило да прихватим стварност да си отишла заувијек. Кренем да те позовем, чекам твој позив, тражим твој поглед, чујем твој смијех. Тек кад видим да ми нови дан не доноси ништа од тога, свјестан сам да је дио мене отишао са тобом. Вријеме болу не може ништа, заборав не постоји, а утјеху тражим замишљајући те да си лијепа и насмијана пронашла мир и спокој на неком љепшем мјесту које је сам Бог одредио за тебе. Волим те.