ЈЕЛЕНЕ КОЏУЛОВИЋ

Тога тужног новембарског дана, Бог одлучи да одмараш сама, остави нас с болом и сузама. Јело наша, ти нијеси сама, мајка дође скоро сваког дана, да причамо, као другарице, да причамо, моја мезимице. Дођу са мном и Лука и Рајко, злато наше, зар мора овако. Остаћеш нам непреболна рана, куд год ишли ти ћеш бити с нама. Нека нам те анђели чувају, Сунце наше, почивај у миру.