ЈЕЛА Р. СТЕВОВИЋ

Прошла је година испуњена тишином и празнином, али ме тјеши мисао да је твоја рањена душа коначно пронашла мир поред своје Миланке за којом си толико чезнула. Живјела си достојанствено носећи своју највећу тугу у срцу, а нама си несебично пружала пажњу и љубав. Вјерујем да сте сада заједно на неком љепшем мјесту загрљене у миру који сте заслужиле. Не мјерим моја мајко ово вријеме данима већ празнином која се не може испунити твојим одласком - јер шта је дијете без мајке... Почивај у миру, а ја ћу те са поносом и поштовањем чувати од заборава