ЈАНКУ Радовом МРВАЉЕВИЋУ

Ено тетки њеног сина, узнио се до висина, по небеском лети своду анђелима и Господу. Да одозго чува тетки све што има и што воли, не слутећи како јој је и како је душа боли. Оће тетка своје чедо да некако назад врати, а зна да је неповратно и да туга неће стати. Четрдесет ево дана спомињу те ђеца, тетак, и опет им буде мало па се врате на почетак. Не казујем ником сузе, нећу срећо да ме жале. Са поносом ја спомињем ко је био теткин Јале. Наш си јунак, наша дика, од иконе љепша слика. Заборавит нећемо те док у нама душе има, срешћемо се једном горе, сачувај нам мјеста свима. Док су живи жалиће те и увијек памтиће те,