ЈАНКО ПЕПЂОНОВИЋ

ТАТА, НЕДОСТАЈЕШ, ПРОШЛЕ ГОДИНЕ У НОВЕМБРУ ПОЖЕЛИО САМ ДА МАКАР НА САТ ВРЕМЕНА БУДЕШ ТУ СА НАМА. У УЛЦИЊУ СУ СЕ ТОКОМ НОВЕМБРА ПОЈАВИЛИ ХЕРОЈИ О КОЈИМА СИ МИ ПРИЧАО И КОЈЕ СИ ТИ ПРАТИО. НА ПРИСТАНУ СУ ШЕТАЛИ, ПИЛИ КАФУ И ДРУЖИЛИ СЕ С НАМА : ГУДЕЉ, ШУРЈАК, ШЕСТИЋ, КАРАСИ, ФАЗЛАГИЋ, КУСТУДИЋ, БАЖДАРЕВИЋ, ПАШИЋ И МНОГИ ДРУГИ. ЗНАМ ДА СИ СВЕ ИСПРАТИО, АЛИ САМ ЈАКО ПОЖЕЛИО ТИХ ДАНА САМО ДА ТЕ КРАТКО ВИДИМ, ЗНАМ ДА СИ ИСТО КАО И СВИ МИ ПОНОСАН И СРЕЋАН ЗБОГ ТОГ УЛЦИЊСКОГ ДОГАЂАЈА. ДАНАС САМ СРЕЋАН ШТО СИ МИ ОД Д‌ЈЕТИНСТВА УГРАДИО ТУ СПОРТСКУ НИТ И ФРЕКВЕНЦИЈУ, ТО МЕ ДРЖИ И ДАЈЕ МИ ИНСПИРАЦИЈУ ТОКОМ ЖИВОТА. НАУЧИО СИ МЕ ДА ПОШТУЈЕМ И ВОЛИМ ЉУДЕ, ДА ГРАДИМ И ОДРЖАВАМ ПРИЈАТЕЉСТВА. УНАПРИЈЕД ЗНАМ ТВОЈЕ ПРВО ПИТАЊЕ ЗА ОЛИВЕРА И МАМУ. ОЛИВЕР РАСТЕ, ДРУГИ РАЗРЕД, ТРУДИМ СЕ ДА ЈА ЊЕМУ БУДЕМ ИСТО ШТО И ТИ МЕНИ, ВОЛИ СПОРТ, ТРЕНИРА КОШАРКУ, ОДЛАЗИМО НА УТАКМИЦЕ. ОЛИВЕР ВЕЋ ИМА СВОЈЕ СПОРТСКЕ ХЕРОЈЕ И ИДОЛЕ. МАМА ЈЕ СТУБ НОСИОЦ СВЕГА, ЗНАШ ТИ ЊУ, СВЕ НАМ ЈЕ ЛАКШЕ КАД ЈЕ ОНА ТУ. ЗНАМ ДА СВЕ ПРАТИШ И ДА СИ ТУ УВЈЕК УЗ НАС. ДА МИ ЈЕ САМО ДА ТЕ ЈЕДНОМ ЈАКО ЗАГРЛИМ И СТИСНЕМ, НЕБИ МИ ТРЕБАО НИШТА ГОВОРИТИ, ТВОЈ ПОГЛЕД БИ МИ СВЕ РЕКАО. ВОЛИМ ТЕ!