ЈАНКО БРАЈКОВИЋ

Година је прошла, тужна и дуга. У срцу и даље бол. Непролазна. Свуда само успомене на тебе, на твоју доброту, племенитост, велико и чисто срце. Твоја бескрајна родитељска љубав нас и данас прати. Знај оче, и када год осјетимо и оно мало среће, срце заигра, али душа заболи што нијеси уз нас да се заједно радујемо свему што нам живот носи. Недостаје нам онај твој топли, благи осмијех и чврсти загрљај, твоја снажна рука коју си нам увијек пружао када нам је било тешко... снага коју си нам давао... Знамо да се туга и бол не могу исписати на папиру, већ се носе у души и срцу. А наша туга за тобом је велика и тешка, а бол јака и непролазна. Достојанствено, с поносом и поштовањем вјечно ћемо у нашим срцима чувати успомену на твоју бескрајну доброту и несебичну родитељску љубав.