ЈАНКА

Љепото моја, срећо моја, животе мој, брате мој, двије дуге године... Следиле се ријечи, помутио се разум, срце ми стеже туга. Нема твоје пажње, мудрости, подршке, загрљаја... Сваким даном, све теже. Чекам те, а знам , доћи нећеш. Боле ријечи које нисмо рекли, боле сузе, боле успомене. Напусти ме без поздрава. Чујем твој глас, причам са тобом, причам колико ми недостајеш, колико је тешко без тебе, поносу наш. Дани пролазе, све је исто, а мени, ништа исто није. Нека те чувају анђели, као што си ти чувао и пазио нас.