ЈАЛУ

Четрдесет дана прође од нашег растанка,
а сестрина туга нема ни краја ни предаха.
Недостајеш ми, брате, био си понос нашег дома,
моја највећа снага и најљепши дар од Бога. На сваком нашем слављу први си коло повео, осмијехом и пјесмом свакога развеселио. Волио си да запјеваш из свег срца и гласа, па твој ведри дух и данас живи у свакоме од нас. Остави ми аманет што га срце тешко носи, да чувам нашу мајку док за тобом сузе роси. Да будем ослонац нашем тају кад га туга сломи, да му пружим снагу кад га бол за сином ломи. Остави ми и наше двије сестре да их чувам мјесто тебе, да у њима гледам дио твога срца и тебе. Не брини, брате, обећавам да ћу уз њих увијек бити, и наш дом, како си ти желио, љубављу сачувати. Али ко ће сестри вратити осмијех твој и ријеч благу, кад си са собом однио моју радост и снагу. Твоје име биће моја молитва, понос и успомена, јер љубав према теби не блиједи и нема заборава.