ЈАЛУ

Шта је тетку све ломило па је није саломило. Туга, болест и невоља пратили ме двадес љета, али опет надала се да ће срећа да дошета. Спас од муке и несреће што је ишла на нас двоје теткина су била ђеца, лијечиле сестре моје. Сад ја треба да помогнем да се крене испочетка, али како мили сине, рањена је твоја тетка. Откад родих мога Вала живот ми је суров био, ал' ме никад срећо моја на ово није припремио.Кад већ Господ тако рече и мораде тако бити ја се надам мој анђеле да ћеш на нас припазити. Чувај брата, помози му, умањи му болне муке, док нас опет некад горе не пригрле твоје руке.