ЈАЛИ

Дочекивал си нас са најтоплијим осмијехом, оним који је гријао и прије ријечи, а испраћала са сузама у очима. Била си за нас вјечно отворена врата, уточиште којем се долазило без страха и једно огромно срце у којем смо сви имали исто мјесто, широко, толпо и праведно. Скупљајући нас око себе кроз цијели живот, повезала си нас чврстим ужетом љубави. Ужетом које ни вријеме ни удаљеност нијесу успјели ни окрзнути и у којем се и данас сви заједно осјећамо сигурно и сложно, припадајући једни другима. Оног дана док смо се заувјек опраштали од тебе, стајали смо нијеми. Ријечи су утихнуле, а сузе изостале, јер си и овај последњи пут успјела да нам не створиш бригу, него да свој вјечни одлазак претвориш у наш повратка у оне срећне и насмијане дане. Зато си за све нас била велика, зато си нам била највећа и зато смо те сви много вољели. Одмори своју душу.