ЈАГОШ БАЋО КАНДИЋ

Љепото моја, прође четрдесет дана од твог одласка, сваки наредни тежи од претходног... Био си посебан у свему, као да си био дар од Бога, али си му прерано затребао и узео те назад. Подијелио си и пробудио толико радости, љубави и осмеха у животу, не само својој фамилији него свима које си упознао, и понио са собом у вјечност. "Нигде толико људи као у једном човеку". Успомене куцају на врата и буде сјећања, толико те има а немам те. Недостајеш за све што долази...