Јагош Баћо Кандић

Године пролазе, али мајчино срце не зна за вријеме. У њему си увијек ту, моја радост и мој највећи понос. Вољела бих да могу још једном да те загрлим, да чујем твој глас, видим твој осмијех, да ти се дивим као некада и да ти кажем колико те волим. Данас ми остају само успомене, а њих чувам као највеће богатство. У свакој од њих живиш ти...мој син, мој понос. Нека Господ усели твоју племениту душу гд‌је праведници почивају