ЈАГОШ БАЋО КАНДИЋ

Брате, има ли ријечи да опишу твоје недостајање, овај бол? Са твојим одласком нестадоше све друге боли, прошле и будуће, ти си сав мој бол за овога живота. Пружам руке ка небу да те додирнем, вриштим твоје име да те дозовем, али нема одговора, осим понеки лијепи сан са тобом, да их је бар више. И питам се, колико је мрака било потребно, да угаси тако много свјетлости, твој живот?! Али ти настави да сијаш сунце моје, попут најљепше звијезде као у мом сну. Праведници одлазе на свете дане, праведници доносе свој суд. Волим те безусловно, одувијек и заувијек.