ИВУ

Драги брате, знам да нећеш читати ове редове, али често размишљам гдје си? Гдје су те однијели вјетрови? Пружио си руке неком новом небу и неком новом сунцу. Сат куца и вријеме лети и даље боли кад се сјетим. Људи одлазе и то често без поздрава. Вријеме непрекидно протиче, а сјећање вјечно остаје. Та проклета децембарска ноћ остаће заувијек урезана у мом срцу. Није смјело да буде тако брате, није смјело, а било је. Сад рони морима небеским као што си овоземаљским, али спокојан и миран. Хвала на свим успоменама, сваком искреном савјету и свом времену проведеном заједно са ове стране и извини што га није било више. Воли те твој брат увијек и заувијек. Видимо се горе брате. Твој Мићко