ИВОНА САВИЋЕВИЋ

Сестро моја, љепотице наша. Прође тешких 40 дана од кад си нас напустила и задала ми сестро неопосив бол и тугу. Непребол и рану која не зараста. Дио мене, отишао је са тобом. Ништа више није и неће бити исто. Не мирим се са тиме да нећу више видјети твој грациозни ход и поздрав ђе си Бато. Док живим, биће увијек једно питање „Зашто?”, на које никад нећу добити одговор. Била си звијезда која је сијала на земљи, а сада сијаш на небу. Чуваћемо те у срцу и души од вјечног заборава