ИВО Блажов РАЦАНОВИЋ

Пролазе дани, али то не умањују тугу и бол за тобом. И даље је све свјеже и даље као да те очекујемо да нам се појавиш и обратиш. Не можемо да се помиримо са чињеницом да си нам утихнуо. Тражимо те гд‌је год да се окренемо и да кренемо. Фалиш сваком од нас на свој начин. Фалиш за разговор, за смијех, за савјет, за подршку, за утјеху, за наду, за сигурност, за опомену, за све! Твоје мјесто у нашим срцима и у нашем дому не може нико да замијени, нити да попуни, само учимо временом да живимо са том празнином. Није да не знамо шта су туга и губици, али овај нам је, тата, до сада највећи. Тјеши нас то што знамо да си исто међу вољенима. Немој да те наше сузе узнемирују. Почивај нам у миру. И не брини, држимо се скупа и чувамо, баш као што си нас и учио и храбро и достојанствено носимо са свиме, баш као што си ти то волио.