ИВИЦИ МУЈОВИЋУ

Четрдесет дана живим, а као да не живим. Сине мој, ни сузе, ни молитве, ни вријеме не могу ублажити моју бол јер она сваким даном постаје тиша и дубља. Туго моја, у срцу ће те мајка носити, до поновног сусрета.