ИВИЦЕ КЛИКОВЦА

Гледамо у твоју кућу – врата се више не отварају, брат нас више не дочекује, а био си највећи и најјачи међу нама. Двије куће стоје једна поред друге, а између њих празнина коју ништа не може испунити. И даље се окупљамо као да си ту. Ти си тамо гд‌је си отишао, али си свуда гд‌је смо ми. Волимо те и чувамо твоје име као молитву