ИВАНУ ПОПОВИЋУ

Колашин. Одлазиш. Нестајеш. Сјећање и поглед уназад Болни растанак не слути. Навиру сјећања, дан по дан Сви заједнички пређени пути Тебе нема, прође живот као сан Проклета судбино подмукло ћути. Звук воза болне наноси ране Сјећање рађа се ново Да ли истина све то је Или се ружни сан оков`о. Прегршт неостварених жеља Све у животу угашеном стаје Пламен свијеће сија из таме Наше пријатељство вјечно траје.