ИВАНУ

мом поносу и мојој вјечној рани. Иване, сине мој, срце ми се кида док ти упућујем ове ријечи, бунећи се против ове страшне и неописиве неправде. Ти си мени требао да шаљеш посљедњи поздрав, а не ја теби. Природни ред је срушен, а са њим и сви моји снови и наде које сам везивао за тебе. Отишао си у трену, остављајући иза себе тишину која неиздрживо боли и кућу која без твог гласа више никада неће бити иста. Био си д‌јечак посебног сјаја, пун доброте, љубави и племенитости која је обасјавала све нас. Поносан сам на сваки тренутак твог кратког, али предивног живота. Док год куца моје срце, живјећеш и ти у мени, кроз најљепше успомене и вјечну љубав коју смрт не може прекинути. Нека ти небески анђели отворе врата раја, а ја ћу те чувати од заборава до нашег поновног сусрета.