ИВАНА СМОЛОВИЋ

Зар си баш морала ти? Моја друга мајко. Све бих дала да могу да те загрлим.  Све ме подсјећа на тебе, узмем да цртам, сјетим се наших цртежа, узмем да читам, сјетим се твојих бајки, недостаје ми твој глас, твоје буђење уз пуно пољубаца. Чувај ме са неба, теткице моја.