ИВАНА Петровог ПОПОВИЋА

Иво наш! Пролазе дани... утјехе нема, заборав не постоји. Туга, сузе, неизбрисив бол. Присутан си у сваком трену, твој благи осмијех, твоје ријечи и кораци одзвањају у мислима, срцима. Ништа више није исто од те несрећне децембарске ноћи. Твојим одласком отишао је дио нас. Не можемо ријечима исказати оно што је на срцу, у души... јер боли твој живот који је тек почео, боли оно што си желио и могао, све што си планирао и постигао. Боли твоје празно мјесто за столом. Поносни сом на твој часни живот, велико срце и искрену душу. Анђеле наш, почивај у миру међу анђелима. У суботу, 13.1.2024. г. у 10 часова посјетићемо вјечну кућу нашег Ивана.