ИВАНА Хаџи Блажа ПРЕЛЕВИЋА

Претешки су и тужни ови дани од када си нас прерано напустио... Туга и тишина увукле су се у нашу улицу. Узалуд погледујемо у даљину, чекајући познати звук твојих кола и твој топли, дјечачки осмијех који нам толико недостаје. Не знамо зашто нас је Бог ставио на овако болно искушење, али знамо да си наш вољени брат, обожавани син и наша највећа снага. Док живимо, носићемо те у срцу, вјерујући да ћемо се опет негдје срести и заувијек бити заједно.