ИВАН ШУКОВИЋ

И ви сте сада жалосни, али ја ћу вас поново вид‌јети, те ће ваша срца бити испуњена радошћу. Ту радост нико неће моћи да вам одузме. И тога дана ме ништа нећете питати. Истину вам кажем.“ Јован 16:22 Молим Бога за оно што је немогуће, да те загрлим поново. Можда ће март увијек да боли оволико. Сунце и даље излази, земља се и даље окреће, вријеме и даље пролази али ја стојим ту, непомично. Сваким буђењем те губим наново. Изван мог погледа и додира. Без ријечи си отишао; твоје одсуство, ненадно, гласније од ичега. Докле год сунце гори на небу, докле год мјесец обасјава ноћ, твоја љубав ће ме носити кроз живот. Туга није терет на срцу моме нити слабост да је се стидим. Она је доказ најискреније љубави у моме животу. И у сваки сјутрашњи дан носим са собом јуче у коме постојиш ти. Хвала ти што си постојао. Хвала ти што си ме волио. Хвала ти што си мој да ми недостајеш.