ИЛИЈА Радомира СОШИЋ

Зашто оче ниси пожвио дуже, па да сада видиш свог милог сина, а вјерујем оче да ме твоја душа види са небеса, горе из висина. Без поздрава оче, без ријечи здраво, отишао си оче, одвео те Бог. Оставио супругу, оставио ћерку, оставио тужног сина свог. Било нам је тешко, заборавити нећемо, прољеће је било, ружни мјесец мај. Кад је живот стао, кад је туга дошла, кад си горе оче отишао у Рај. И што више су године пролазиле оче, све већа туга и бол срца наших. А у мени стално питање исто, зашто тебе узе од нас Господ Бог. Знам, одговор сад оче добити нећу, иако ћу се исто питати се довијек, а вјерујем да те мили Бог узео јер си био стварно много добар човјек, родитељ и супруг.