ИЛИЈА (Ђуро) БУБАЊА

Прошла је година дана, али ниједан дан није прошао без мисли на тебе. Твоја доброта, мудрост и љубав према породици остају вјечно у нашим срцима. Недостајеш нам у сваком тренутку, али твој дух и даље води наше кораке. Ива и Давид те помињу с љубављу и поносом, баш као да си још увијек с нама – јер за њих, ти то и јеси. Ива и даље каже: „Гдје је мој деда лијепи?“ – и тиме нас подсјећа да љубав коју си пружао никада не нестаје. Твојом добротом, тата, трасирао си мој животни пут, и сваког дана настојим бити човјек какав си ти био. Милена те памти по топлој ријечи, пажњи и истинској подршци коју си јој несебично пружао. Никада нећемо заборавити шта си био за нас – и шта си нам оставио у наслеђе: част, понос и љубав.